Bahata vožnja, prekoračenje brzine, vožnja pod dejstvom alkohola, nedovoljna edukacija vozača i zabrinjavajuća statistika saobraćajnih nezgoda bile su teme gostovanja Vladimira Jevtića, doktora saobraćajnih nauka i predsednika Asocijacije za bezbednost motociklista, kao i Dimitrija Milutinovića, predstavnika Strukovnog udruženja sektora bezbednosti.
Povod za razgovor bio je slučaj dvadesetogodišnjeg vozača koji je na Novom Beogradu zaustavljen dok je vozio čak 182 kilometra na čas na deonici gde je ograničenje 80 km/h, pri čemu je bio pod dejstvom alkohola i bez vozačke dozvole.
U nastavku saznajte koje su posledice ovakvog ponašanja, zbog čega stručnjaci smatraju da kazne nisu dovoljne i zašto je edukacija ključ za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Kompletno gostovanje možete pogledati u video prilogu.
Slučaj vozača koji je jurio 182 km/h otvorio pitanje bezbednosti saobraćaja
Sagovornici su se složili da je pomenuti slučaj gotovo školski primer nasilničke vožnje i grubog kršenja saobraćajnih propisa.
Prema rečima Dimitrija Milutinovića, ovakvi slučajevi nisu izolovani incidenti, već gotovo svakodnevna pojava o kojoj građani redovno čitaju u medijima. Posebno zabrinjava činjenica da se veliki broj saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama i smrtnim ishodima povezuje upravo sa neprilagođenom brzinom.
Dr Vladimir Jevtić podsetio je da brzina od gotovo 200 kilometara na čas ostavlja vozaču minimalan prostor za reakciju. „Dok vozač reaguje, vozilo je već prešlo više od 50 metara“, objasnio je Jevtić, ukazujući na to koliko su posledice ovakve vožnje potencijalno katastrofalne.
Statistika pokazuje da Srbija i dalje ima ozbiljan problem
Tokom gostovanja predstavljeni su podaci koji pokazuju da je bezbednost saobraćaja i dalje jedan od najvećih izazova u Srbiji. Prema navodima dr Jevtića, tokom prethodne godine u saobraćajnim nezgodama život je izgubilo 484 ljudi, dok je Srbija među najlošije rangiranim evropskim državama kada je reč o broju poginulih u saobraćaju na milion stanovnika. Posebno zabrinjava položaj ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, među kojima se izdvajaju motociklisti, mopedisti i pešaci. Govoreći o bezbednosti motociklista, Jevtić je istakao da je rizik od teških posledica višestruko veći nego kod putničkih automobila. „Kada motociklista padne, posledice su najčešće višestruke povrede. Zato su zaštitna oprema i pravilna obuka od presudnog značaja“, naglasio je.
Koliko zapravo koštaju saobraćajne nezgode?
Pored ljudskih tragedija, stručnjaci su ukazali i na ogromne društvene i ekonomske posledice saobraćajnih nezgoda. Prema analizama koje su rađene na Saobraćajnom fakultetu, vrednost jednog izgubljenog ljudskog života u saobraćajnoj nezgodi procenjuje se na oko tri miliona evra. U taj iznos ulaze troškovi zdravstvenog sistema, spasilačkih službi, sudskih postupaka, izgubljene produktivnosti, ali i nemerljive posledice koje trpe porodice nastradalih. Sagovornici su ocenili da se o ovim posledicama često govori tek nakon tragedije, dok se mnogo manje pažnje posvećuje njihovom sprečavanju.
Zašto kazne nisu dovoljne?
Jedna od centralnih tema emisije bila je dilema da li strože kazne mogu da reše problem nebezbednog ponašanja u saobraćaju. Dr Jevtić smatra da je kaznena politika već dostigla određeni maksimum i da sama po sebi ne može doneti značajne promene. „Kazna je dala svoj maksimum. Sledeći korak mora biti edukacija“, poručio je. On je naveo da saobraćajna policija svakodnevno otkriva veliki broj prekršaja i da svoj posao obavlja veoma efikasno, ali da problem leži u svesti učesnika u saobraćaju. Kao primer naveo je korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje, koje predstavlja jedan od najvećih izvora distrakcije. Prema njegovim rečima, dovoljno je nekoliko sekundi pogleda u ekran telefona da vozač pređe desetine metara bez potpune kontrole nad situacijom na putu.
Bezbednost saobraćaja počinje u porodici
Poseban akcenat tokom emisije stavljen je na ulogu porodice u formiranju saobraćajne kulture. Sagovornici smatraju da deca mnogo više uče posmatrajući ponašanje roditelja nego slušajući savete. Ako roditelj prelazi ulicu na crveno svetlo, koristi telefon tokom vožnje ili pokazuje agresivnost u saobraćaju, dete takvo ponašanje usvaja kao prihvatljivo. „Naša deca uče od nas“, poručio je dr Jevtić.
Milutinović je dodao da se određeni oblici saobraćajnog obrazovanja sprovode u vrtićima i nižim razredima osnovne škole, ali da se taj kontinuitet kasnije često gubi.
Da li auto škole dovoljno pripremaju vozače?
Govoreći o sistemu obuke vozača, dr Jevtić je ocenio da postojeći model ne pruža dovoljno praktičnih znanja za suočavanje sa realnim opasnostima u saobraćaju. Prema njegovom mišljenju, kandidati prolaze kroz formalni proces obuke, ali ne stiču dovoljno iskustva u upravljanju vozilom u kriznim situacijama. Istakao je da u mnogim razvijenim zemljama postoje specijalizovani centri za bezbednu vožnju u kojima vozači prolaze kroz simulacije opasnih situacija i uče kako da pravilno reaguju. „Sistem trenutno ima formu, ali nema dovoljno suštine“, ocenio je. Sagovornici su se složili da su neophodne izmene programa obuke i modernizacija pristupa edukaciji budućih vozača.
Bezbednost motociklista zahteva dodatnu pažnju
Kao jedan od vodećih regionalnih stručnjaka za bezbednost motociklista, dr Jevtić posebno je govorio o izazovima sa kojima se suočavaju vozači dvotočkaša. On je objasnio da motociklisti moraju da razviju naviku pravilnog pozicioniranja na kolovozu kako bi bili što uočljiviji drugim učesnicima u saobraćaju. Pored toga, istakao je značaj stalnog usavršavanja vozačkih veština, pravilne procene rizika i korišćenja kompletne zaštitne opreme. Kako je naglasio, u saobraćaju je presudno kupovati vreme i prostor za reakciju, jer upravo nekoliko trenutaka često pravi razliku između bezbedno izbegnute opasnosti i saobraćajne nezgode.
Da li su potrebne strože kazne i oduzimanje vozila?
Tokom emisije brojni gledaoci uključivali su se u program i iznosili svoje predloge za unapređenje bezbednosti saobraćaja. Jedan deo javnosti smatra da bi trajno oduzimanje vozila ili drastično strože kazne imale snažan preventivni efekat. Sagovornici su ocenili da takve mere mogu imati smisla u najtežim slučajevima, posebno kada se radi o višestrukim povratnicima ili vozačima koji upravljaju vozilom u stanju teške alkoholisanosti. Ipak, istaknuto je da nijedna kazna ne može zameniti sistemsku edukaciju i razvijanje saobraćajne kulture.
Kako unaprediti saobraćajnu kulturu u Srbiji?
Na kraju razgovora sagovornici su se složili da je ključ dugoročnog rešenja u obrazovanju i prevenciji. Predloženo je vraćanje sadržaja o bezbednosti saobraćaja u škole, organizovanje više edukativnih programa za decu i mlade, kao i modernizacija sistema obuke vozača. Prema njihovom mišljenju, samo kombinacija edukacije, prevencije i dosledne primene zakona može dovesti do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda i stradalih na putevima.
Može ovako, deluje prirodnije, jače za kraj članka i elegantno uvodi oba CTA-a bez da zvuči prodajno:
Bezbedniji saobraćaj počinje znanjem i ličnom odgovornošću
Slučaj vozača koji je Novim Beogradom jurio brzinom od 182 kilometra na čas još jednom je pokazao koliko neodgovorno ponašanje pojedinca može da ugrozi živote svih učesnika u saobraćaju. Iako se nakon ovakvih događaja najčešće govori o strožim kaznama, sagovornici emisije saglasni su da trajne promene nije moguće postići isključivo represivnim merama.
Bezbednost saobraćaja gradi se svakodnevno, kroz vaspitanje, obrazovanje, lični primer i kontinuirano usavršavanje vozačkih veština. Upravo zato je neophodno da se o ovoj temi govori mnogo više, kako u porodici i školama, tako i među svim učesnicima u saobraćaju.
Za motocikliste i vozače koji žele da unaprede svoje znanje i bolje razumeju potencijalne rizike na putu, dodatna edukacija može biti važan korak ka bezbednijoj vožnji. Kroz online kurs bezbedne vožnje moguće je steći korisna teorijska znanja i naučiti kako da prepoznate i izbegnete opasne situacije pre nego što do njih dođe. Sa druge strane, teorija dobija puni smisao tek u praksi. Zato su treninzi bezbedne vožnje na poligonu prilika da se u kontrolisanim uslovima uvežbaju reakcije, tehnike upravljanja i postupci koji u kritičnim trenucima mogu napraviti veliku razliku.
Kako je tokom gostovanja poručio dr Vladimir Jevtić, bezbednost saobraćaja nije odgovornost samo institucija i saobraćajne policije, već svakog pojedinca.
„Bezbednost saobraćaja počinje od porodice.“
