Dr Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, gostovao je na TV Palma gde je govorio o bezbednosti motociklista u Srbiji, saobraćajnoj kulturi, edukaciji vozača, zaštitnoj opremi i problemima sa kojima se motociklisti svakodnevno suočavaju na putevima. Tokom gostovanja posebno je istakao da bezbednost u saobraćaju ne zavisi samo od motociklista, već od ponašanja svih učesnika u saobraćaju. U nastavku pogledajte celo gostovanje i pročitajte najvažnije poruke iz emisije.
Kako je Vladimir Jevtić počeo da se bavi bezbednošću motociklista?
Na samom početku gostovanja, dr Vladimir Jevtić govorio je o tome kako je nastala njegova povezanost sa motociklizmom i bezbednošću saobraćaja. Kako kaže, još tokom studija na Saobraćajnom fakultetu zainteresovao se za oblast bezbednosti saobraćaja, a dodatni motiv predstavljale su teške saobraćajne nezgode koje su pogodile njegovu porodicu. Kasnije je svoju ljubav prema motociklima spojio sa naučnim radom, pa je 2015. godine doktorirao upravo na temi motociklista i bezbednosti motocikala, što je tada bila retkost čak i na svetskom nivou.
Govoreći o rastu popularnosti motocikala, istakao je da motocikl danas nije samo praktično prevozno sredstvo za gradsku vožnju, već i simbol slobode, avanture i drugačijeg načina života.
„Motocikl nije samo sredstvo koje vas preveze od tačke A do tačke B. On menja percepciju života i putovanja.“
Posebno je ukazao na problem saobraćajnih gužvi u velikim gradovima i činjenicu da ljudi svakodnevno provode ogromnu količinu vremena u automobilima, tražeći parking i stojeći u kolonama. Prema njegovim rečima, prosečno vreme putovanja u Beogradu približilo se brojci od 47 minuta u jednom smeru, što dodatno povećava stres, agresiju i nervozu među vozačima.
Zašto je bezbednost motociklista veliki problem u Srbiji?
Govoreći o stanju bezbednosti motociklista u Srbiji, dr Jevtić istakao je da je situacija danas bolja nego pre desetak godina, ali da smo i dalje među najlošijima u Evropi kada je reč o bezbednosti saobraćaja.
Kako navodi, 2011. godine u Srbiji je poginuo 121 vozač motocikla, mopeda i putnik, dok je danas taj broj smanjen na oko 56 godišnje. Ipak, poređenje sa evropskim zemljama pokazuje da prostora za napredak ima mnogo. Kao primer naveo je Luksemburg, koji ima višestruko više registrovanih motocikala, ali daleko manje poginulih motociklista.
„Edukacija je ključ svega.“
Poseban problem vidi u agresiji, odsustvu koncentracije i korišćenju mobilnih telefona tokom vožnje. Kako kaže, vozači su često mentalno odsutni iz saobraćaja, što dodatno povećava rizik od nezgoda.
Dodao je i da rasprava o tome ko je kriv nakon nezgode često nema smisla, jer motociklista uvek predstavlja ranjiviju kategoriju učesnika u saobraćaju. Prema njegovoj proceni, odgovornost za saobraćajne nezgode okvirno je podeljena pola-pola između vozača automobila i motociklista, ali posledice gotovo uvek teže podnose motociklisti.
Saobraćajna kultura u Srbiji kao jedan od najvećih problema
Veliki deo gostovanja bio je posvećen saobraćajnoj kulturi i ponašanju učesnika u saobraćaju.
Dr Jevtić smatra da problem nije samo u neznanju, već i u nedostatku odgovornosti, tolerancije i osnovnog poštovanja pravila. Posebno je izdvojio: korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, nagla skretanja bez pokazivača pravca, vožnju kroz crveno svetlo, agresivnu vožnju, nepoštovanje pešaka i parkiranje na nepropisnim mestima.
„Mi se sami ubijamo u saobraćaju.“
Kao posebno zabrinjavajuć primer naveo je roditelje koji sa decom prelaze ulicu na crveno svetlo, čime od najranijeg uzrasta stvaraju pogrešne obrasce ponašanja. Prema njegovim rečima, porodica je prvi i najvažniji stub saobraćajne edukacije, dok auto škole dolaze tek kasnije. Istakao je i da povećavanje kazni bez promene svesti i edukacije neće dati dugoročne rezultate.
Problemi u auto školama i značaj kvalitetne edukacije
Jedna od tema o kojoj je dr Vladimir Jevtić posebno otvoreno govorio jeste stanje u auto školama i kvalitet obuke novih vozača. Kako kaže, veliki broj auto škola danas funkcioniše formalno, bez stvarnog prenošenja znanja i razvoja bezbednih navika kod budućih vozača motocikala. Posebno je kritikovao instruktore koji ne posvećuju dovoljno pažnje osnovama kontrole motocikla, pravilnoj tehnici vožnje i razumevanju ponašanja motocikla u kriznim situacijama.
„Znanja su danas dostupna, ali ljudi preskaču korake.“
Objasnio je da svaki pad sa motocikla kod početnika stvara strah koji kasnije utiče na ponašanje tokom vožnje, zbog čega je kvalitetna obuka od presudnog značaja. Tokom gostovanja govorio je i o Smart Moto Training programu i online edukaciji za motocikliste, kroz koje vozači mogu da unaprede svoje znanje i nauče kako da bezbednije upravljaju motociklom. Posebno je naglasio važnost praktičnih treninga na poligonu, gde motociklisti mogu da savladaju: pravilno kočenje, izbegavanje prepreka, kontrolu motocikla, reakcije u opasnim situacijama i pravilno upravljanje pogledom i položajem tela.
Zaštitna oprema može spasiti život
Tema zaštitne opreme zauzela je važno mesto tokom razgovora, a dr Jevtić više puta je ponovio da kod motocikala nema prostora za kompromis.
„Motocikl ne trpi kompromis. Ili sve ili ništa.“
Govoreći o zaštitnoj opremi, objasnio je da mnogi motociklisti poseduju opremu, ali je ne koriste jer im je vruće ili im smeta tokom vožnje. Posebno je upozorio na činjenicu da veliki broj vozača nosi samo kacigu, rukavice i jaknu, dok zanemaruje zaštitu nogu i stopala, iako upravo ti delovi tela često zadobijaju ozbiljne povrede. Istakao je da homologovana kaciga i kvalitetna oprema mogu napraviti ogromnu razliku između lakših povreda i fatalnih posledica. Pored toga, ukazao je i na problem visoke cene opreme u Srbiji, smatrajući da bi država trebalo dodatno da smanji namete na zaštitnu opremu kako bi ona postala dostupnija većem broju motociklista.
Kakvi su putevi i infrastruktura za motocikliste u Srbiji?
Govoreći o infrastrukturi, dr Jevtić istakao je da putevi moraju biti projektovani tako da “praštaju greške” vozača. Međutim, kako kaže, u Srbiji to često nije slučaj, a kao najveće probleme izdvojio je: rupe i oštećenja na kolovozu, nebezbedne zaštitne ograde, loše obeležene puteve i nedostatak zaštite za motocikliste ispod bankina i ograda.
Objasnio je da ono što za automobil predstavlja manju štetu, za motociklistu može značiti teške povrede ili smrtni ishod. Posebno je upozorio na opasnost od udara motociklista u nezaštićene stubove i zaštitne ograde nakon pada.
Saveti za mlade koji žele da voze motocikl
U završnom delu gostovanja dr Vladimir Jevtić uputio je važne savete mladima koji žele da počnu da voze motocikl. Pre svega, savetovao je da se ne žuri i da se kroz ceo proces prolazi postepeno.
„Korak po korak je jedini bezbedan put.“
Naglasio je da početnici često precenjuju svoje sposobnosti, posebno zbog uzbuđenja i adrenalina koje motocikl izaziva, a kao ključne korake izdvojio je: izbor odgovarajućeg motocikla, kupovinu kompletne zaštitne opreme, odabir kvalitetne auto škole, dodatnu edukaciju i trening, kao i postepeno sticanje iskustva.
Posebno je upozorio na kupovinu starih sportskih motocikala bez ABS sistema, koji mogu biti izuzetno opasni za neiskusne vozače. Govorio je i o ulozi roditelja, ističući da zabrane i agresivne reakcije često dovode do toga da mladi kriju svoju želju da voze motocikl, što dodatno povećava rizik.
Zaključak: Bezbednost motociklista je odgovornost svih učesnika u saobraćaju
Gostovanje dr Vladimira Jevtića otvorilo je važna pitanja o bezbednosti motociklista u Srbiji, ali i o stanju saobraćajne kulture u društvu generalno. Tokom razgovora više puta je istaknuto da se problem saobraćajnih nezgoda ne može rešiti samo strožim kaznama, već pre svega promenom svesti, boljom edukacijom i većom odgovornošću svih učesnika u saobraćaju.
Posebno je naglašeno koliko su opasni agresivna vožnja, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i svakodnevno nepoštovanje osnovnih pravila u saobraćaju. Sa druge strane, kvalitetna zaštitna oprema, pravilna obuka i kontinuirano usavršavanje vozačkih veština mogu značajno smanjiti rizik i pomoći motociklistima da sigurnije učestvuju u saobraćaju.
Dr Jevtić je tokom emisije više puta istakao da motocikl traži ozbiljan pristup, disciplinu i konstantno učenje, bez obzira na godine iskustva. Upravo zato je važno da vozači ne prestanu da rade na sebi nakon polaganja, već da kroz dodatnu edukaciju i praktičan rad nastave da razvijaju veštine koje mogu napraviti ključnu razliku u opasnim situacijama na putu.
„Cilj svake vožnje je da se kući vratite živi i zdravi.“
Upravo zbog toga sve više vozača danas ulaže vreme u dodatnu edukaciju, kroz online kurseve i praktične treninge na poligonu, kako bi bolje razumeli motocikl, unapredili kontrolu u kriznim situacijama i razvili sigurnije navike u vožnji.
