Gost Blic TV bio je Vladimir Jevtić, stručnjak za bezbednost u saobraćaju, koji je u emisiji Dan govorio o prazničnim gužvama, porastu agresije među vozačima i alarmantnim statistikama sa naših puteva. Povod razgovora bile su sve veće gužve u saobraćaju tokom prazničnih dana i pitanje koliko one utiču na bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Pogledajte celo gostovanje i saznajte zbog čega je situacija ozbiljnija nego ikada.
Da li praznične gužve znače i manju bezbednost u saobraćaju?
Gužve u saobraćaju su u Beogradu i drugim većim gradovima prisutne tokom cele godine, ali tokom praznika one postaju još izraženije. Euforija, pojačani troškovi, veći broj putovanja i želja da se što pre stigne na odredište stvaraju dodatni pritisak na vozače.
Produženo vreme putovanja i stajanje u kolonama često dovode do nervoze, nestrpljenja i impulsivnih reakcija. Upravo u tim uslovima raste rizik od grešaka u vožnji koje mogu imati ozbiljne posledice. Kako ističe Vladimir Jevtić, gužva sama po sebi ne mora nužno da znači manju bezbednost, ali u kombinaciji sa nepažnjom i agresivnim ponašanjem ona postaje ozbiljna pretnja.
Agresija u saobraćaju posle korone – zabrinjavajući trend
Drastičan porast agresije i odsustvo pažnje kod vozača
Prema rečima Vladimira Jevtića, jedan od najvećih problema sa kojima se danas suočavamo jeste drastičan porast agresije u saobraćaju nakon perioda korone. Primećeno je odsustvo pažnje kod vozača, kao i sve češće rizično ponašanje u svakodnevnoj vožnji.
Vozači su pod stalnim pritiskom zbog velikih gužvi i značajno produženog vremena putovanja u odnosu na period od pre deset godina. Mnogi pokušavaju da „anesteziraju“ stres u koloni tako što posežu za mobilnim telefonom, nesvesni koliko se saobraćajna situacija može brzo promeniti.
Mobilni telefon kao najveći problem u gradskoj vožnji
Jedno od istraživanja na koje se Jevtić poziva pokazuje da gotovo devet od deset vozača koristi mobilni telefon dok stoji na semaforu. Na prvi pogled, to može delovati bezazleno, ali posledice mogu biti kobne.
Pri brzini od 50 kilometara na čas, vozilo u jednoj sekundi pređe gotovo 15 metara. Ako vozač pogleda u telefon na tri sekunde, to je skoro 45 metara vožnje bez ikakve kontrole. U tom prostoru može se pojaviti dete koje istrčava za loptom, biciklista ili motociklista.
Takve distrakcije predstavljaju jedan od najvećih uzroka saobraćajnih nezgoda u urbanim sredinama.
Statistika koja upozorava – brojke koje ne smemo da ignorišemo
Podaci koje iznosi Vladimir Jevtić pokazuju koliko je situacija ozbiljna. Od početka godine u Srbiji je registrovano skoro 32.000 saobraćajnih nezgoda. Povređeno je gotovo 18.000 ljudi, dok je broj poginulih ponovo blizu 500.
„Organizovali smo skoro 500 sahrana u Srbiji“, upozorava Jevtić.
Još poraznija je činjenica da jedno poginulo lice u saobraćaju, kada se sagledaju svi troškovi, društvo košta oko 1,15 miliona evra. U tu cifru ulaze troškovi lečenja, rehabilitacije, sahrane, ali i ekonomski gubitak jer ta osoba više neće moći da izdržava svoju porodicu.
Kada se taj iznos pomnoži sa gotovo 500 poginulih godišnje, dolazi se do cifre koja deluje nestvarno, ali jasno pokazuje koliko nas neodgovorno ponašanje u saobraćaju skupo košta.
Da li kazne same mogu da reše problem?
Zašto kazne nisu dovoljne?
Iako su kazne za prekršaje, poput korišćenja mobilnog telefona u vožnji, visoke i dostižu i do 50.000 dinara, one same po sebi nisu dovoljne da reše problem. Broj poginulih se godinama ne spušta ispod 500, što jasno pokazuje da represivne mere nisu jedini odgovor.
Jedan od ključnih problema je i neizvesnost kažnjavanja. Mnogi vozači prolaze kroz raskrsnice pod kamerama, voze brže od dozvoljenog ili prolaze na crveno, a da kazna nikada ne stigne na kućnu adresu. Bez osećaja da će prekršaj sigurno biti sankcionisan, kazne gube svoj preventivni efekat.
Potreba za edukacijom od najranijeg uzrasta
Jevtić posebno ističe da je neophodno uvesti sistemsku edukaciju o bezbednosti saobraćaja. U školama ne postoji poseban predmet koji bi decu učio pravilima i rizicima u saobraćaju, iako su upravo ona među najugroženijim učesnicima.
Prevencija mora da počne od najranijeg uzrasta, jer se samo tako mogu stvoriti generacije odgovornih i savesnih vozača.
Gužve, nervoza i rizična vožnja – kako nastaju nezgode?
Gužve stvaraju nervozu, a nervoza višestruko povećava rizik od saobraćajne nezgode. Prema rečima Jevtića, u uslovima gužve rizik od nezgode može biti i do 15 puta veći po pređenom kilometru.
Vozači koji veruju da su pametniji od drugih, koji pokušavaju da se probiju kroz kolone i nasilno se ubacuju u saobraćaj, ulaze u zonu ekstremnog rizika. U takvim situacijama najčešći su sudari od pozadi, bočni sudari prilikom naglih promena trake, ali i ozbiljni incidenti sa pešacima i biciklistima.
Stres, osećaj nemoći i želja da se „pobedi“ u saobraćaju stvaraju opasnu kombinaciju koja često ima tragičan ishod.
Da li nam je automobil zaista uvek neophodan?
U razgovoru se postavlja i važno strateško pitanje: da li nam automobil mora biti broj jedan u svakodnevnom životu?
Svi ujutru izlaze iz kuće sa idejom da moraju da stignu baš automobilom, iako za to često nema prostora u infrastrukturi gradova. Posledice su zagađenje vazduha, saobraćajni kolapsi i sve veći broj nezgoda.
Jevtić ističe da kao društvo moramo da odlučimo šta nam je prioritet. Da li je to zdravlje, čist vazduh i bezbednost dece, ili komfor po svaku cenu. Gradovi moraju sistemski da se razvijaju, a javni prevoz da postane realna i kvalitetna alternativa.
Zaključak – Bezbednost na putevima nije slučajnost, ona počinje od nas
Gostovanje Vladimira Jevtića na Blic TV još jednom je ogolilo realnost sa naših puteva i pokazalo koliko je stanje bezbednosti u saobraćaju ozbiljno. Porast agresije nakon perioda korone, sve češća upotreba mobilnih telefona za volanom, praznične gužve koje dodatno pojačavaju nervozu i izostanak sistemske edukacije stvaraju opasnu kombinaciju u kojoj jedna sekunda nepažnje može imati trajne posledice.
Statistika nije samo niz brojeva, već stvarni ljudi, porodice i sudbine koje se menjaju zauvek. Svaki vozač koji sedne za volan nosi odgovornost ne samo za sopstveni život, već i za živote svih ostalih učesnika u saobraćaju, posebno onih najranjivijih – dece, pešaka, biciklista i motociklista.
Poruka je jasna: kada su gužve, koliko god bilo teško, moramo da pokušamo da ostanemo pribrani, strpljivi i odgovorni. Saobraćaj nije trka, a nekoliko minuta uštede nikada ne može biti vrednije od nečijeg života.
Ako želimo da budemo deo rešenja, a ne statistike, prvi korak je uvek na nama. Unapredite svoje veštine vožnje kroz naš online kurs bezbedne vožnje ili osmočasovnu praktičnu obuku na poligonu i budite primer odgovornog ponašanja na putu.
