U emisiji Želim da ti kažem na B92 gostovali su Dr Vladimir Jevtić i Ljubomir Perić, gde su govorili o sve većim problemima bezbednosti dostavljača hrane u saobraćaju. Tema emisije bila je položaj dostavljača koji svakodnevno voze motocikle, skutere i električne bicikle pod pritiskom rokova, bonusa i gustog saobraćaja, često bez adekvatne opreme i zaštite. Sagovornici su ukazali na ozbiljne probleme u sistemu dostave hrane, od nehumanih uslova rada do povećanog broja saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju dostavljači. U nastavku pogledajte najvažnije poruke iz gostovanja i celo video gostovanje.
Da li su dostavljači hrane danas među najugroženijim učesnicima u saobraćaju?
Prema rečima dr Vladimira Jevtića, dostavljači hrane postali su “nova realnost” nakon pandemije koronavirusa, kada je sektor dostave doživeo veliki rast. Međutim, paralelno sa povećanjem broja dostavljača povećali su se i rizici kojima su svakodnevno izloženi u saobraćaju. On je istakao da je od početka godine poginulo 16 vozača motocikala i mopeda u Srbiji, navodeći da ne pamti ovako loš početak moto sezone u prethodnih gotovo 20 godina koliko se bavi ovom oblašću. Posebno je naglasio da se dostavljači često nalaze pod ogromnim pritiskom da obave što više dostava u toku dana, zbog čega bezbednost pada u drugi plan.
„Zbog bonusa ljudi rizikuju sve kosti i organe“, upozorio je dr Jevtić tokom gostovanja.
Sagovornici su objasnili da se iza naizgled jednostavne dostave hrane krije svakodnevna borba sa gužvama, lošim vremenskim uslovima, pritiscima aplikacija i nepredvidivim ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju.
Kako aplikacije i bonusi utiču na rizičnu vožnju dostavljača?
Pritisak da se ostvari veliki broj dostava
Predsednik Udruženja dostavljača vozača Srbije, Ljubomir Perić, objasnio je da aplikacije za dostavu hrane nude bonuse dostavljačima koji ostvare veliki broj dostava tokom dana. Kako je naveo, pojedine platforme zahtevaju i do 180 ili više dostava dnevno kako bi vozači ostvarili dodatnu zaradu. Upravo taj pritisak, prema njegovim rečima, dovodi do rizične vožnje i svakodnevnog žurenja kroz gradski saobraćaj. Dostavljači često provode i po 15 sati dnevno na motorima i biciklima kako bi ostvarili dovoljan broj dostava i zaradili za život.
„Zamislite da 15 sati vozite motor kroz gust saobraćaj da biste stigli da obavite sve dostave“, rekao je Perić.
Problemi sa adresama, čekanjem i komunikacijom
Dodatni problem predstavljaju nepotpune informacije korisnika prilikom poručivanja hrane. Kako je objašnjeno u emisiji, često nedostaju brojevi stanova, spratovi ili precizne lokacije, zbog čega dostavljači gube vreme pokušavajući da pronađu adresu. U međuvremenu čekaju odgovore aplikacija ili korisničke podrške, dok hrana kasni, a pritisak raste. Sagovornici su posebno ukazali na problem poziva tokom vožnje, jer pojedine aplikacije dele broj telefona dostavljača korisnicima, pa vozači često dobijaju pozive dok upravljaju motociklom ili biciklom. Takve situacije dodatno povećavaju rizik od saobraćajnih nezgoda.
Kazne i sankcije za odbijanje dostava
Tokom gostovanja izneti su i primeri preopterećenih dostava koje vozači praktično ne mogu bezbedno da prevezu. Perić je pokazao fotografije dostava sa više velikih kesa i ogromnim teretom koji dostavljači nose na biciklima i skuterima. U pojedinim slučajevima vozači, kako tvrdi, dobijaju sankcije ukoliko odbiju dostavu zbog prevelikog tereta.
„Ako odbijete dostavu, aplikacija vas kazni“, istakao je.
Dr Jevtić upozorio je da su takve situacije izuzetno opasne, posebno kada se radi o električnim biciklima koji nisu projektovani za tolika opterećenja.
U kakvim uslovima rade dostavljači hrane?
Nedostatak zaštitne opreme
Jedna od glavnih tema gostovanja bili su loši uslovi rada dostavljača. Sagovornici su naveli da veliki broj vozača nema adekvatnu zaštitnu opremu, moto jakne, rukavice ili kvalitetne kacige. Kako tvrdi Perić, pojedine agencije dostavljačima daju kacige tek nakon određenog broja odrađenih sati ili dana rada, što znači da vozači prve dane provode bez osnovne zaštite.
Dr Jevtić je opisao scene koje svakodnevno viđa na semaforima: „Vidite čoveka u patikama, bez moto opreme, po kiši, sa kesama umesto rukavica“.
Prema njegovim rečima, bezbednost dostavljača trenutno nije sistemski uređena i veliki broj ljudi svakodnevno rizikuje ozbiljne povrede.
Električni bicikli i bezbednosni problemi
Posebna pažnja tokom emisije posvećena je električnim biciklima koje koriste dostavljači. Dr Jevtić objasnio je da se mnogi bicikli naknadno modifikuju i da se na obične modele ugrađuju nehomologovani električni sistemi i baterije. To dovodi do ozbiljnih bezbednosnih problema, uključujući: kvarove kočnica, pucanje ramova, nestabilnost tokom vožnje, otežano kočenje pri velikom opterećenju,… Sagovornici su istakli i problem vožnje kroz crveno svetlo, kretanje po trotoarima i nedostatka bilo kakvog sistema identifikacije električnih bicikala u saobraćaju.
Ko snosi odgovornost za bezbednost dostavljača hrane?
Tokom emisije otvoreno je pitanje odgovornosti aplikacija za dostavu hrane i agencija koje angažuju vozače. Sagovornici smatraju da sistem trenutno funkcioniše bez dovoljno kontrole i jasnih pravila, dok najveći teret posledica snose upravo dostavljači. Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi vozači nemaju adekvatno osiguranje u slučaju povrede. Dr Jevtić upozorio je da posledice takvog sistema na kraju trpi i zdravstveni sistem, jer se povređeni dostavljači nakon nezgoda leče u državnim ustanovama. On smatra da je neophodno uvesti jasniju regulativu, kontrolu vozila i opreme, kao i sistem identifikacije električnih bicikala i dostavljača u saobraćaju.
Predlozi za unapređenje sistema dostave i bezbednosti
Sagovornici su tokom emisije izneli nekoliko konkretnih predloga za unapređenje bezbednosti dostavljača hrane kao što su: obavezna zaštitna oprema za sve dostavljače, bolja kontrola električnih bicikala i njihove tehničke ispravnosti, uvođenje identifikacionih oznaka za električne bicikle, humaniji odnos aplikacija prema dostavljačima, smanjenje pritiska bonusa i nerealnih rokova, bolja komunikacija između aplikacija, institucija i vozača. Posebno je naglašena potreba za edukacijom i podizanjem svesti o bezbednosti motociklista i dostavljača u saobraćaju.
Zaključak: Sistem mora da zaštiti ljude koji svakodnevno rizikuju život na ulici
Gostovanje na B92 otvorilo je jednu od važnijih tema kada je reč o savremenom saobraćaju i svakodnevnom životu u gradovima, a to je položaj dostavljača hrane i rizici kojima su izloženi svakog dana. Iza svake porudžbine koja stigne na kućnu adresu nalazi se čovek koji sate provodi na motoru, skuteru ili biciklu, često po kiši, hladnoći, gužvi i pod velikim pritiskom vremena. Upravo zbog toga sagovornici su ukazali da problem nije samo u pojedinačnim greškama vozača, već u celom sistemu koji trenutno ostavlja mnogo prostora za nebezbedne uslove rada. Od bonusa koji podstiču žurbu, preko preopterećenih dostava i neadekvatne opreme, pa sve do nedostatka kontrole i jasnih pravila, jasno je da dostavljači hrane danas predstavljaju jednu od najugroženijih grupa učesnika u saobraćaju. Posebno zabrinjava činjenica da posledice takvog sistema ne trpe samo dostavljači, već i drugi učesnici u saobraćaju, kao i zdravstveni sistem koji se svakodnevno suočava sa posledicama ozbiljnih povreda i saobraćajnih nezgoda. Sagovornici su se složili da su potrebni konkretniji koraci, bolja regulativa, kvalitetnija zaštitna oprema i više odgovornosti svih uključenih strana kako bi se bezbednost podigla na viši nivo. Pored toga edukacijakao prevencija od saobraćajnih nezgoda, kroz online kurs ili praktičnu obuku na poligonu, značajno bi smanjila broj stradalih. Cela tema još jednom pokazuje koliko su iskustvo, pravilna procena rizika i razumevanje saobraćajnih situacija važni za svakoga ko svakodnevno vozi motocikl, skuter ili bicikl kroz gradske gužve.
