Dr Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, gostovao je u emisiji Čašica razgovora na televiziji Kopernikus gde je govorio o bezbednosti motociklista u Srbiji, značaju edukacije vozača, pravilnom izboru motocikla i opreme, stanju na putevima i najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda. Tokom razgovora posebno je istaknuto da bezbednost motociklista ne zavisi samo od poštovanja propisa, već i od znanja, iskustva, pravilne procene rizika i kontinuirane edukacije. Pogledajte celo gostovanje, a u nastavku pročitajte najvažnije poruke i zaključke iz razgovora.
Zašto sa početkom motosezone raste broj stradalih motociklista?
Dolaskom toplijih dana na putevima se pojavljuje veći broj motociklista, skuteraša i biciklista. Istovremeno raste i broj saobraćajnih nezgoda u kojima upravo motociklisti spadaju među najugroženije učesnike u saobraćaju. Prema rečima dr Vladimira Jevtića, problem često počinje mnogo pre prve vožnje. Mnogi budući vozači ulažu najveći deo budžeta u kupovinu motocikla, dok zaštitnu opremu i dodatnu obuku doživljavaju kao sporedan trošak.
„Ljudi jedva čekaju da dođu do motocikla, a zanemare ono što ih čuva. To su zaštitna oprema i znanje“, upozorio je Jevtić.
Posledice takvog pristupa postaju vidljive već pri prvim nepredviđenim situacijama u saobraćaju. Tada često nedostaju iskustvo, pravilne reakcije i adekvatna zaštita, što može dovesti do ozbiljnih povreda.
Koji je pravilan put od želje za motociklom do bezbedne vožnje?
Jedna od važnih tema tokom gostovanja bila je procedura koju bi svaki budući motociklista trebalo da prođe pre nego što samostalno izađe na put. Prema Jevtićevim rečima, prvi korak je odgovarajuća obuka i polaganje za kategoriju koja odgovara uzrastu i tipu motocikla koji vozač planira da koristi.
Nakon toga sledi izbor motocikla, ali ne na osnovu izgleda ili popularnosti modela, već prema stvarnim potrebama. Za vožnju kroz grad često su praktičniji skuteri ili lakši motocikli koji omogućavaju jednostavnije manevrisanje kroz saobraćaj. Za duža putovanja pogodniji su touring i adventure modeli koji nude veću udobnost i mogućnost prevoza dodatne opreme.
Paralelno sa izborom motocikla potrebno je izabrati i odgovarajuću zaštitnu opremu. Danas postoje različite vrste opreme prilagođene gradskim vožnjama, putovanjima i različitim vremenskim uslovima, pa izgovor da je oprema neudobna ili nepraktična više ne stoji.
Kao završni korak Jevtić navodi moto trening, koji vozačima omogućava da steknu dodatna znanja i sigurnost pre nego što se suoče sa svakodnevnim izazovima u saobraćaju.
Najčešće greške novih motociklista
Veliki broj problema nastaje zbog pogrešnih odluka donetih na samom početku motociklističkog iskustva. Jedna od najčešćih grešaka jeste kupovina motocikla koji ne odgovara fizičkim karakteristikama vozača. Kada vozač ne može sigurno da osloni stopala na podlogu ili nema dobru kontrolu nad motociklom, javlja se dodatni stres koji utiče na samopouzdanje i bezbednost. Još jedna česta greška jeste kupovina polovne ili neadekvatne zaštitne opreme isključivo radi ispunjavanja zakonske forme.Pored toga, mnogi vozači ne prepoznaju rane signale opasnosti u saobraćaju. Situacije poput naglog skretanja automobila bez pokazivača pravca, polukružnog okretanja ili iznenadnih promena saobraćajnog toka zahtevaju pravovremenu procenu i pravilnu reakciju.
„Koreni većine problema su neznanje i nedisciplina“, istakao je Jevtić.
Upravo zbog toga motociklizam zahteva ozbiljan pristup i kontinuirano usavršavanje, a ne samo posedovanje vozačke dozvole.
Koliko su putevi bezbedni za motocikliste?
Govoreći o infrastrukturi, Jevtić je ukazao na činjenicu da posledice iste greške ili prepreke nisu jednake za vozača automobila i motocikliste. Rupa na putu za automobil može značiti oštećenje pneumatika ili felne. Za motociklistu ista prepreka može izazvati gubitak kontrole, pad, prelazak u suprotnu traku i fatalne posledice. Zbog toga je posebno naglasio značaj koncepta puta koji prašta grešku vozača, odnosno infrastrukture koja smanjuje posledice ljudskih grešaka. Pored kvaliteta kolovoza, problem predstavljaju i neadekvatno postavljene zaštitne ograde, neobeležene prepreke i nedovoljna pažnja prema potrebama ranjivih učesnika u saobraćaju. Prema njegovom mišljenju, prevencija mora imati mnogo značajniju ulogu nego što je trenutno slučaj.
Kako moto trening pomaže vozačima da budu bezbedniji?
Tokom gostovanja poseban akcenat stavljen je na značaj dodatne edukacije i treninga. Dr Vladimir Jevtić već više od dve decenije radi na unapređenju bezbednosti motociklista, dok se organizovanim treninzima bavi više od deset godina. Kako je objasnio, veliki broj vozača suočava se sa strahovima koje ne razume i ne ume da prevaziđe. Nakon pada ili neprijatnog iskustva u saobraćaju često dolazi do stvaranja psiholoških blokada koje utiču na ponašanje tokom vožnje. Moto trening omogućava vozačima da razumeju zbog čega je došlo do greške, kako da je isprave i na koji način da razviju sigurnije reakcije. Posebno su značajni napredni treninzi na kojima se simuliraju realne opasne situacije. Cilj nije samo unapređenje tehnike vožnje, već razvijanje sposobnosti da vozač ostane smiren i racionalan čak i kada se suoči sa ozbiljnim rizikom. Kako ističe Jevtić, kvalitetan trening je onaj nakon kojeg vozač može samostalno da prepozna i analizira sopstvene greške.
Alarmantna statistika stradanja motociklista u Srbiji
Jedan od najupečatljivijih delova razgovora odnosio se na statistiku stradanja motociklista. Prema podacima koje je izneo dr Jevtić, do početka juna ove godine život je izgubilo 25 motociklista i putnika na motociklima. Iako statistika iz godine u godinu oscilira, ovakav broj predstavlja ozbiljan problem za zemlju veličine Srbije. Pored smrtnih ishoda, dodatni problem predstavljaju teške telesne povrede koje ostavljaju trajne posledice. Svake godine veliki broj ljudi prolazi kroz dugotrajno lečenje, rehabilitaciju i psihološki oporavak. Posledice ne trpi samo povređena osoba, već i njena porodica, poslovno okruženje i celokupan kvalitet života.
„Nezgoda ne završava trenutkom sudara. Ona tada tek počinje“, poručio je Jevtić.
Kako jedna greška može potpuno promeniti život?
Kako bi ilustrovao posledice neodgovorne vožnje, Jevtić je ispričao priču o motociklisti koji je nakon kombinacije neprilagođene brzine, alkohola i loše procene doživeo tešku povredu kičme. Nekada aktivan i uspešan čovek, naviknut na dinamičan način života i poslovna putovanja, preko noći se suočio sa trajnim posledicama koje nijedan novac nije mogao da otkloni. Ovaj primer poslužio je kao snažan podsetnik da posledice saobraćajnih nezgoda često prevazilaze fizičke povrede i utiču na svaki segment života. Upravo zato poštovanje osnovnih pravila i odgovorno ponašanje predstavljaju najbolju zaštitu od tragedija koje mogu promeniti život u samo jednom trenutku.
Agresivna vožnja i nasilničko ponašanje u saobraćaju
Govoreći o bezbednosti saobraćaja, Jevtić se osvrnuo i na sve češće primere ekstremno rizičnog ponašanja. Posebno je izdvojio vožnju u suprotnom smeru, ekstremna prekoračenja brzine i druge oblike nasilničke vožnje koji ugrožavaju živote svih učesnika u saobraćaju. Prema njegovom mišljenju, ovakvi prekršaji zahtevaju brzu i odlučnu reakciju sistema. Iako policija radi svoj deo posla, problem ostaje u nedovoljno efikasnom odvraćanju od ovakvog ponašanja.
„Ne možete da ne vidite da vozite u suprotnom smeru“, rekao je Jevtić komentarišući nedavne slučajeve koji su izazvali veliku pažnju javnosti.
Zašto motocikl postaje sve popularniji izbor prevoza?
Pored bezbednosnih tema, razgovaralo se i o razlozima zbog kojih sve više ljudi bira motocikl kao prevozno sredstvo. Motocikl omogućava značajne uštede vremena u urbanim sredinama, posebno kada su u pitanju gužve i pronalaženje parking mesta. Pored toga, troškovi goriva su značajno niži u odnosu na većinu automobila, dok je iskustvo putovanja za mnoge neuporedivo zanimljivije. Posebnu vrednost predstavljaju motociklistička putovanja koja vozačima pružaju osećaj slobode, avanture i drugačiju perspektivu svakodnevnog života. Kako je istaknuto tokom emisije, mnogi motociklisti smatraju da ih upravo putovanja menjaju i obogaćuju na način koji je teško opisati onima koji takvo iskustvo nisu doživeli.
Električni mopedi, deca i odgovornost roditelja
Jedna od tema koja izaziva sve više pažnje jeste porast broja električnih mopeda i skutera koje koriste maloletnici. Prema rečima dr Jevtića, veliki problem predstavlja činjenica da se pojedina vozila predstavljaju kao električni bicikli, iako po svojim karakteristikama pripadaju drugoj kategoriji. Roditelji često nisu dovoljno upoznati sa propisima, pa deci omogućavaju korišćenje vozila za koja nisu osposobljena niti zakonski ispunjavaju uslove za upravljanje. Dodatni problem predstavlja odsustvo zaštitne opreme i nedostatak osnovnog saobraćajnog znanja. Jevtić upozorava da posledice eventualnih nezgoda mogu biti ozbiljne, kako po bezbednost dece tako i po odgovornost roditelja.
Da li je vreme za drugačiji sistem kažnjavanja?
U završnom delu emisije otvorena je tema kažnjavanja nesavesnih učesnika u saobraćaju. Jevtić smatra da novčane kazne često ne donose željene rezultate, naročito kod osoba koje uporno ponavljaju iste prekršaje. Kao jedno od mogućih rešenja naveo je širu primenu rada u javnom interesu, koji bi prema njegovom mišljenju imao snažniji vaspitni efekat od samog plaćanja kazni. Ideja je da prekršioci neposredno vide posledice neodgovornog ponašanja i razviju veći osećaj odgovornosti prema zajednici.
Bezbednost motociklista počinje mnogo pre izlaska na put
Gostovanje dr Vladimira Jevtića još jednom je pokazalo da bezbednost motociklista u Srbiji ne zavisi od jednog faktora, već od čitavog sistema koji uključuje edukaciju, infrastrukturu, odgovorno ponašanje i doslednu primenu propisa. Pravilan izbor motocikla, kvalitetna zaštitna oprema, dodatni trening i kontinuirano usavršavanje predstavljaju osnovu bezbedne vožnje. Iako se o bezbednosti najčešće govori nakon saobraćajnih nezgoda, najveći broj rizika moguće je prepoznati i sprečiti mnogo ranije kroz znanje, pripremu i razvijanje ispravnih navika.
Tokom razgovora posebno je naglašeno da iskustvo ne dolazi samo godinama provedenim na motociklu, već i spremnošću vozača da stalno uči i unapređuje svoje veštine. Upravo zbog toga edukacija ostaje jedan od najvažnijih alata za smanjenje broja nezgoda i posledica koje one ostavljaju na vozače, njihove porodice i čitavu zajednicu. Istovremeno, unapređenje saobraćajne kulture, bolja prevencija i veća odgovornost svih učesnika u saobraćaju mogu značajno doprineti bezbednijem okruženju za motocikliste i ostale učesnike u saobraćaju.
Za one koji žele da prošire svoje znanje i bolje razumeju izazove sa kojima se motociklisti svakodnevno susreću, dodatna edukacija kroz stručne programe i online kurs može predstavljati važan korak ka bezbednijoj vožnji. Jednako važan deo razvoja svakog vozača jeste i praktičanu obuku na poligonu, gde se u kontrolisanim uslovima uvežbavaju tehnike koje mogu napraviti ključnu razliku u kritičnim situacijama na putu.
Poruka koju je dr Vladimir Jevtić više puta naglasio tokom razgovora ostaje ključna: mnoge tragedije mogu biti sprečene ukoliko na vreme razmišljamo o rizicima, ulažemo u znanje i donosimo odgovorne odluke svaki put kada sednemo na motocikl.
