Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, i Emir Smajlović, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gostovali su u emisiji Euronews jutro, gde su govorili o bezbednosti motociklista u letnjim mesecima, razlozima zbog kojih dolazi do povećanog broja saobraćajnih nezgoda, značaju zaštitne opreme, kvalitetu obuke vozača i odgovornosti svih učesnika u saobraćaju.
Tokom razgovora otvorena su brojna pitanja koja se tiču kako motociklista, tako i vozača automobila, infrastrukture i sistema edukacije. Posebno je naglašeno da se većina tragedija može sprečiti ukoliko se više pažnje posveti znanju, odgovornoj vožnji i korišćenju adekvatne zaštitne opreme. Pogledajte celo gostovanje u nastavku, a ispod pročitajte najvažnije poruke i zaključke.
Zašto tokom leta raste broj saobraćajnih nezgoda motociklista?
Leto je period godine kada se na putevima nalazi najveći broj motociklista. Lepo vreme, godišnji odmori i duži dani podstiču veliki broj vozača da više koriste motocikl, kako za svakodnevni prevoz, tako i za turistička putovanja. Međutim, povećan broj motocikala u saobraćaju istovremeno znači i veću mogućnost nastanka saobraćajnih nezgoda.
Na samom početku razgovora Vladimir Jevtić istakao je da nijedna nezgoda ne nastaje zbog samo jednog uzroka. Mnogo je faktora koji zajedno dovode do kritične situacije, ali kada u nezgodi učestvuje motocikl, posledice su gotovo uvek mnogo ozbiljnije nego kod putničkog automobila. Kako je rekao: „Kada se dogodi saobraćajna nezgoda, tada je kasno da pričamo ko je kome oduzeo prvenstvo ili kojom se brzinom kretao.“ Pored brzine i alkohola, koji se godinama izdvajaju kao najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda, danas se sve češće govori i o drugim faktorima koji značajno povećavaju rizik. Među njima su: agresivna vožnja, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, pad koncentracije, nervoza izazvana gužvama, produženo vreme provedeno u saobraćaju.
Kao primer naveo je situaciju u kojoj vozač automobila pokušava da zaobiđe rupu na kolovozu, ne proverava dovoljno pažljivo saobraćaj oko sebe i preseče putanju motociklisti koji u tom trenutku vrši preticanje. Takve situacije često završavaju padom motocikliste, bez obzira na to ko je formalno odgovoran za nastanak nezgode.
Ko najčešće doprinosi nastanku nezgoda motociklista?
Jedno od najčešćih pitanja kada se govori o bezbednosti motociklista jeste ko zapravo izaziva najveći broj nezgoda. Statistika pokazuje da u velikom broju slučajeva vozači automobila svojim manevrima ugroze motocikliste, najčešće prilikom skretanja ili promene saobraćajne trake. Profesor Emir Smajlović objasnio je da gotovo nijedna saobraćajna nezgoda nema samo jednog uzročnika. Mnogo češće postoji više faktora koji zajedno dovode do sudara.
Uloga vozača automobila
Vozači automobila često ne uoče motocikl na vreme zbog njegovih manjih dimenzija. To se posebno dešava prilikom: uključivanja u saobraćaj, skretanja ulevo, promene saobraćajne trake, oduzimanja prvenstva prolaza. Međutim, profesor Smajlović naglašava da čak i kada vozač automobila napravi grešku, način vožnje motocikliste često dodatno utiče na ozbiljnost situacije.
Greške koje prave motociklisti
Jedan od najvećih problema predstavlja neprilagođena brzina. Prema podacima koje je izneo profesor Smajlović, veliki procenat motociklista prekoračuje dozvoljenu brzinu, naročito u naseljenim mestima. Poseban problem predstavlja velika razlika između brzine motocikla i ostalih vozila u saobraćaju. Kada motocikl prolazi između vozila ili ih obilazi višestruko većom brzinom, vozači automobila praktično nemaju dovoljno vremena da ga uoče i pravilno procene njegovu udaljenost. Takve situacije postaju izuzetno opasne čak i za savesne vozače. Vladimir Jevtić zbog toga poručuje: „Možete vi paziti, ali ne pazi neko drugi.“ Upravo zato motociklista mora da vozi tako da ostavi prostor za moguće greške drugih učesnika u saobraćaju.
Zašto je kompletna zaštitna oprema važnija od letnje vrućine?
Jedna od tema koja je izazvala najveću pažnju tokom gostovanja jeste zaštitna oprema. Sa dolaskom visokih temperatura mnogi motociklisti odustaju od jakne, pantalona, rukavica i čizama, smatrajući da im je zbog vrućine prijatnije da voze u šortsu i majici. Vladimir Jevtić smatra da upravo takav način razmišljanja predstavlja jedan od najvećih problema među motociklistima. On ističe da je temperatura asfalta tokom leta često između 60 i 70 stepeni, zbog čega i pad pri relativno maloj brzini može izazvati veoma teške povrede kože i mekih tkiva.
Posebno je naglasio da ne razume vozače koji na motocikl sedaju u papučama, šortsu ili majici. Kako kaže, motocikl možda možete voziti pažljivo, ali ne možete kontrolisati ponašanje svih ostalih učesnika u saobraćaju. Najčešće povrede prilikom pada odnose se upravo na noge. Prema njegovim rečima, u velikom broju padova stradaju stopala, skočni zglobovi i potkolenice, a posledice takvih povreda često ostaju trajne. Zbog toga kompletna zaštitna oprema nije pitanje udobnosti, već bezbednosti. Dobra vest je da danas postoji veliki izbor letnje moto opreme koja omogućava dobru ventilaciju, a istovremeno pruža visok nivo zaštite. Kako je istakao Vladimir Jevtić, kompletna oprema danas može da se kupi po ceni od oko 500 evra, što je neuporedivo manji trošak od posledica koje može ostaviti jedna ozbiljna saobraćajna nezgoda. Njegova poruka svim motociklistima bila je veoma jasna: „Obucite se za nezgodu, ne za vožnju.“ Takav način razmišljanja, prema njegovim rečima, može napraviti ogromnu razliku između lakših povreda i trajnih posledica.
Da li je obuka motociklista danas dovoljna?
Pored odgovornog ponašanja u saobraćaju i korišćenja zaštitne opreme, sagovornici su posebnu pažnju posvetili kvalitetu obuke budućih motociklista. Obojica su se složila da trenutni sistem ne uspeva u potpunosti da pripremi vozače za realne situacije koje ih očekuju na putu. Profesor Emir Smajlović istakao je da je program obuke definisan pre gotovo dve decenije i da nije pratio razvoj tehnologije, motocikala i promena u načinu na koji današnje generacije uče i usvajaju nova znanja. U međuvremenu su motocikli postali tehnološki napredniji, sa sve više elektronskih sistema koji utiču na način upravljanja i bezbednost, dok se programi obuke nisu menjali istim tempom. Prema njegovim rečima, u Srbiji se svake godine registruje oko 20.000 novih motocikala, što znači da veliki broj ljudi prvi put ulazi u svet motociklizma. Upravo zbog toga, osnovna obuka više nije dovoljna da bi vozači stekli sva znanja i veštine potrebne za bezbednu vožnju. Pored polaganja vozačkog ispita, neophodna je i kontinuirana edukacija koja će motociklistima pomoći da bolje razumeju rizike sa kojima će se svakodnevno susretati u saobraćaju.
Šta vozači najčešće ne nauče tokom auto škole?
Vladimir Jevtić smatra da je najveći problem upravo to što veliki broj motociklista nakon polaganja vozačkog ispita nema dovoljno praktičnog znanja. Govoreći o postobuci kroz Smart Moto Training, naveo je da na treninge često dolaze vozači koji godinama poseduju vozačku dozvolu, ali nisu savladali ni neke od osnovnih tehnika upravljanja motociklom. Među najčešćim nedostacima izdvojio je: pravilnu tehniku upravljanja motociklom u krivini, counter steering odnosno tehniku kontra upravljanja, reagovanje u iznenadnim i opasnim situacijama, pravilan izbor motocikla u skladu sa iskustvom vozača, izbor odgovarajuće zaštitne opreme.
Posebno je ukazao na problem kupovine motocikala velike snage bez prethodnog iskustva. Naveo je primer roditelja koji se suočavaju sa željom svoje dece da odmah nakon polaganja voze motocikle od 1.000 kubika, iako još nisu razvili osnovne veštine upravljanja. Takve odluke značajno povećavaju rizik od ozbiljnih saobraćajnih nezgoda. Prema njegovom mišljenju, cilj dodatne edukacije nije samo unapređenje tehnike vožnje, već razvijanje svesti o tome kako prepoznati opasne situacije i reagovati na vreme.
Kako infrastruktura utiče na bezbednost motociklista?
Bezbednost motociklista ne zavisi isključivo od njihovog ponašanja ili ponašanja drugih učesnika u saobraćaju. Veliku ulogu ima i sama putna infrastruktura. Vladimir Jevtić istakao je da postoje brojni infrastrukturni problemi koji za vozače automobila možda predstavljaju manju neprijatnost, dok za motocikliste mogu imati veoma ozbiljne posledice. Među najvažnijim problemima izdvojio je: oštećen kolovoz, neadekvatne zaštitne ograde, klizave horizontalne oznake tokom visokih temperatura, nedovoljno prilagođenu infrastrukturu za motocikliste.
Kao primer naveo je da pad motocikliste na pojedinim deonicama puta može imati mnogo teže posledice upravo zbog nepostojanja odgovarajućih zaštitnih barijera koje bi ublažile udar. Osim toga, ukazao je i na potrebu da se sistem više prilagodi rastu broja motociklista. Nakon pandemije broj registrovanih motocikala u Evropi značajno je porastao, a motocikl je za mnoge postao svakodnevno prevozno sredstvo koje štedi vreme, gorivo i prostor za parkiranje. Uprkos tome, smatra da infrastruktura u mnogim segmentima još uvek ne prati razvoj motociklizma.
Zašto edukacija svih učesnika u saobraćaju pravi najveću razliku?
Jedna od najvažnijih poruka gostovanja jeste da bezbednost motociklista nije odgovornost samo motociklista. Bezbedan saobraćaj zavisi od ponašanja svih učesnika. Profesor Emir Smajlović objasnio je da je veliki broj saobraćajnih prekršaja pokazatelj da problem nije samo u pojedincima, već i u društvenim normama i odnosu prema saobraćajnim pravilima.
Kao primer naveo je upotrebu sigurnosnog pojasa. Pre dvadesetak godina bilo je potpuno uobičajeno da vozači i putnici ne koriste pojas, dok je danas takvo ponašanje društveno neprihvatljivo. To pokazuje da se navike mogu menjati kada postoji dovoljno edukacije, dosledna primena propisa i razvijena svest o rizicima. Sličan pristup potreban je i kada su u pitanju: prekoračenje brzine, vožnja pod dejstvom alkohola, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, poštovanje motociklista u saobraćaju.
Sagovornici su posebno naglasili da kazne same po sebi nisu dovoljne da promene ponašanje ljudi. One imaju važnu ulogu u kažnjavanju prekršilaca, ali trajne promene nastaju tek kada ljudi razumeju zbog čega je određeno ponašanje opasno. Kako je Vladimir Jevtić rekao: „Kazna može da vas kazni, ali ne može da vas nauči.“ Zbog toga edukacija ostaje najvažniji alat za smanjenje broja saobraćajnih nezgoda.
Bezbednost motociklista počinje znanjem i odgovornim ponašanjem
Gostovanje Vladimira Jevtića i profesora Emira Smajlovića u emisiji Euronews jutro još jednom je pokazalo da bezbednost motociklista u letnjim mesecima ne zavisi od jednog faktora, već od zajedničke odgovornosti svih učesnika u saobraćaju.
Odgovorna vožnja, prilagođena brzina, kompletna zaštitna oprema i kvalitetna obuka predstavljaju temelj bezbednog motociklizma. Istovremeno, podjednako važnu ulogu imaju vozači automobila, stanje putne infrastrukture, dosledna primena saobraćajnih propisa i kontinuirana edukacija svih koji učestvuju u saobraćaju.
Jedna od najvažnijih poruka gostovanja jeste da se veliki broj saobraćajnih nezgoda može sprečiti. Razvijanje pravilnih navika, usvajanje bezbednih tehnika vožnje i razumevanje rizika sa kojima se motociklisti svakodnevno susreću značajno doprinose većoj sigurnosti na putu. Upravo zato učenje ne bi trebalo da se završava polaganjem vozačkog ispita, već da bude kontinuiran proces tokom celog vozačkog iskustva.
Za motocikliste koji žele da prošire svoje znanje i bolje razumeju kako da prepoznaju i izbegnu rizične situacije u saobraćaju, online kurs bezbedne vožnje motocikla predstavlja odličan prvi korak. Kroz stručna predavanja i praktične primere moguće je steći znanja koja doprinose sigurnijoj i samouverenijoj vožnji. Onima koji žele da teoriju pretoče u praksu, na raspolaganju je i osmočasovni praktični trening na poligonu, gde se u kontrolisanim uslovima, uz podršku iskusnih instruktora, usavršavaju tehnike upravljanja motociklom, kočenja, izbegavanja prepreka i reagovanja u kritičnim situacijama.
Bezbednija vožnja počinje dobrom odlukom. Ulaganje u znanje, veštine i odgovorno ponašanje nije samo ulaganje u bolju vožnju, već i u sopstvenu bezbednost i bezbednost svih ostalih učesnika u saobraćaju.
