Leto je period kada se širom Srbije i regiona održavaju brojni moto skupovi koji okupljaju hiljade ljubitelja dvotočkaša. Upravo zbog velikog broja motociklista na putevima, u ovom periodu raste i broj saobraćajnih nezgoda. O tome šta najčešće dovodi do nesreća na putu ka moto skupu, tokom samog događaja i prilikom povratka, govorio je dr Vladimir Jevtić u gostovanju u emisiji Samo Skuteri. Tokom razgovora objasnio je zbog čega grupna vožnja, alkohol, agresivno ponašanje, tehnička neispravnost motocikla i nedostatak zaštitne opreme predstavljaju najveće rizike za motocikliste.
U nastavku pogledajte kompletno gostovanje, a ispod videa pročitajte najvažnije poruke i savete koji vam mogu pomoći da svaka vožnja do moto skupa i nazad protekne bezbedno.
Zašto su upravo moto skupovi mesto gde često dolazi do nezgoda?
Iako se često stvara utisak da su moto skupovi sami po sebi opasni, dr Vladimir Jevtić ističe da problem nije u događaju, već u ponašanju vozača tokom odlaska i povratka.
Moto skupovi predstavljaju priliku za druženje, upoznavanje novih ljudi i zajedničku vožnju, ali upravo tada mnogi motociklisti donose odluke koje značajno povećavaju rizik od nezgode. Najveći problem predstavlja grupna vožnja, naročito kada zajedno voze ljudi koji se ranije nisu poznavali i nisu upoznati sa stilom vožnje ostalih učesnika.
Grupna vožnja često preraste u nepotrebno dokazivanje
Jedan od najčešćih scenarija koji prethodi nezgodi jeste pokušaj da manje iskusan motociklista prati vozača koji vozi brže ili poseduje više iskustva. U želji da ne zaostane za grupom, vozač počinje da povećava brzinu i ulazi u situacije koje prevazilaze njegove sposobnosti. Kako objašnjava dr Jevtić, u tim trenucima organizam vrlo jasno šalje upozorenja da treba usporiti, ali želja za dokazivanjem često nadjača razum. Kada brzina postane veća nego što vozač može da isprati, dolazi do gubitka pravilne percepcije prostora. Pogled ostaje „zaleđen“, mozak više ne uspeva da obradi sve informacije koje dolaze iz okruženja, a upravo tada dolazi do najčešćih grešaka poput ispravljanja krivine ili kasne reakcije na prepreku. Ovakve situacije naročito su česte kada motociklisti voze sa ljudima koje su tek upoznali na moto skupu. Bez međusobnog poznavanja navika i tempa vožnje, svako pokušava da održi korak sa grupom, što može imati ozbiljne posledice. Zbog toga grupna vožnja ne bi trebalo da bude takmičenje. Svaki motociklista treba da vozi tempom koji odgovara njegovom iskustvu i sposobnostima, bez pritiska da prati najbržeg vozača u koloni.
Alkohol i umor predstavljaju kombinaciju koja može biti kobna
Pored agresivne grupne vožnje, dr Jevtić kao drugi veliki uzrok nezgoda izdvaja alkohol. Problem često nije jedno ili dva pića tokom večeri, već situacija kada motociklista provede celu noć uz alkohol, ode na spavanje, a već narednog jutra sedne na motocikl verujući da je potpuno spreman za vožnju. Iako subjektivni osećaj može biti drugačiji, alkohol se često nije u potpunosti eliminisao iz organizma. Čak i relativno mala koncentracija alkohola u krvi značajno produžava vreme reakcije i utiče na pažnju vozača. Pogled se duže zadržava na jednom mestu, zbog čega motociklista kasnije uočava promene u saobraćaju i sporije reaguje na opasnost. Kada se tome dodaju umor, nedostatak sna i dehidratacija, rizik od nezgode postaje višestruko veći. Zbog toga je najbolja odluka nakon večeri provedene na moto skupu da se organizmu ostavi dovoljno vremena za odmor i potpuni oporavak pre nego što se krene na put.
Zašto je povratak sa moto skupa često opasniji od odlaska?
Prema iskustvu dr Vladimira Jevtića, najveći broj ozbiljnih problema ne dešava se na putu ka moto skupu, već prilikom povratka. Razloga za to ima više.
Posle nekoliko dana druženja i vožnje javlja se umor, koncentracija opada, a mnogi vozači žele što pre da stignu kući. Upravo tada dolazi do prekoračenja brzine, donošenja loših odluka i opuštanja u trenucima kada je pažnja i dalje neophodna. Posebno opasna situacija nastaje kada vozač pomisli da je stigao skoro do kuće i da može da se opusti. Na motociklu takvo opuštanje ne postoji. Koncentracija mora da traje od prvog do poslednjeg kilometra, jer se veliki broj nezgoda događa upravo neposredno pred kraj putovanja. Zbog toga bi svaki motociklista trebalo da planira povratak jednako pažljivo kao i odlazak, sa dovoljno odmora, bez žurbe i bez potrebe da „nadoknađuje vreme“ većom brzinom.
Bezbednost počinje odgovornim ponašanjem
Jedna od najvažnijih poruka gostovanja jeste da motocikl ne treba koristiti za dokazivanje ili testiranje sopstvenih granica. Moto skupovi postoje zbog druženja, razmene iskustava i zajedničke ljubavi prema motociklima. Kada vožnja postane sredstvo za dokazivanje ili impresioniranje drugih, tada se gubi ono zbog čega su ovakvi događaji nastali. Dr Vladimir Jevtić posebno naglašava da svaki motociklista treba da razmišlja o tome da se sa svakog putovanja vrati kući živ i zdrav. To znači izbegavanje agresivne vožnje, poštovanje sopstvenih ograničenja, odbijanje vožnje pod dejstvom alkohola i donošenje odgovornih odluka tokom cele rute. Na kraju, upravo takav pristup omogućava da moto skup ostane ono što i treba da bude, lepo iskustvo koje će vozači pamtiti po druženju, novim poznanstvima i bezbedno pređenim kilometrima.
Tehnička ispravnost motocikla može odlučiti ishod kritične situacije
Pored ponašanja vozača, dr Vladimir Jevtić u gostovanju posebno ističe da značajan uticaj na bezbednost ima i tehnička ispravnost motocikla. Dok se kod putničkih automobila tehnički kvarovi relativno retko navode kao direktan uzrok saobraćajnih nezgoda, kod motocikala je njihov uticaj mnogo izraženiji. Razlog je jednostavan. Stabilnost motocikla zavisi od veoma male kontaktne površine pneumatika sa podlogom, zbog čega svaki nedostatak na motociklu može imati ozbiljne posledice. Zbog toga tehnički pregled motocikla ne bi trebalo posmatrati kao obavezu koja se obavlja jednom godišnje, već kao sastavni deo bezbedne vožnje.
Gume, kočnice i ogibljenje ne trpe kompromise
Dr Jevtić posebno upozorava na stanje pneumatika, koje mnogi motociklisti zanemaruju. Česta je situacija da motocikl prelazi mali broj kilometara godišnje, pa gume spolja izgledaju gotovo kao nove. Međutim, izgled ne govori ništa o njihovim svojstvima. Guma koja je stara deset ili više godina više nema karakteristike koje je imala kada je proizvedena, bez obzira na dubinu šare. Vremenom se menja sastav smeše, prianjanje na asfalt postaje slabije, a mogućnost proklizavanja znatno veća, naročito pri naglom kočenju ili prolasku kroz krivinu. Pored pneumatika, posebnu pažnju treba posvetiti i kočionom sistemu i ogibljenju. Dr Jevtić navodi da se već pri jednom jačem kočenju može primetiti da li je motocikl tehnički ispravan. Ako prednji kraj motocikla previše brzo „zaroni“, vozaču se menja položaj tela i pogled prirodno odlazi ka tlu. Upravo tada dolazi do gubitka pravilnog usmeravanja pogleda, što može otežati kontrolu motocikla u kritičnoj situaciji. Zbog toga redovno održavanje nije pitanje komfora ili performansi, već jedan od najvažnijih faktora bezbednosti.
Zašto dr Vladimir Jevtić smatra da ABS nema alternativu?
Jedna od tema o kojoj je govorio veoma odlučno jeste važnost ABS sistema na motociklima. Iako mnogi ljubitelji starijih motocikala smatraju da mogu bez ovog sistema, dr Jevtić ističe da za motocikl koji se svakodnevno koristi u saobraćaju ne vidi opravdanje za vožnju bez ABS-a. Tokom gradske vožnje motociklista se gotovo svakodnevno susreće sa situacijama koje zahtevaju naglo kočenje. Neočekivano vozilo koje oduzima prvenstvo prolaza, pešak koji istrčava na kolovoz ili prepreka na putu samo su neke od situacija u kojima pravilno funkcionisanje kočionog sistema može napraviti razliku između bezbednog zaustavljanja i pada. Naravno, stariji motocikli često imaju posebnu emotivnu vrednost i predstavljaju deo kolekcionarske istorije. Međutim, kada je reč o motociklu koji se koristi svakodnevno, bezbednost bi, prema njegovim rečima, uvek trebalo da bude ispred nostalgije.
Letnja vožnja donosi više nervoze i agresije u saobraćaju
Tokom letnjih meseci na putevima nije samo više motociklista. Veće temperature utiču i na raspoloženje svih učesnika u saobraćaju. Dr Jevtić objašnjava da vrućina smanjuje prag tolerancije, povećava nervozu i dovodi do češćih konflikata među vozačima. To posebno dolazi do izražaja u velikim gradovima, gde su gužve svakodnevne. Ipak, najveći problem nije sama rasprava ili nerviranje, već ono što se dešava nakon toga.
Agresija vozaču oduzima pažnju
Kada se motociklista ili vozač automobila iznervira zbog nečijeg postupka u saobraćaju, njegova pažnja više nije usmerena na put. Misli ostaju na prethodnoj situaciji, dok se istovremeno smanjuje sposobnost da se na vreme uoče nove opasnosti. Umesto da prati pešake, druga vozila ili promene na kolovozu, vozač razmišlja o svađi koja se upravo dogodila. Takvo stanje može trajati kilometrima, a upravo u tom periodu značajno raste mogućnost da se previdi neka kritična situacija. Zbog toga dr Jevtić savetuje motociklistima da ne dozvole da ih tuđe greške izbace iz ravnoteže.U saobraćaju će uvek postojati vozači koji neće uključiti pokazivač pravca, koji će koristiti mobilni telefon tokom vožnje ili napraviti neku drugu grešku. Iako takvo ponašanje nije opravdano, dodatna agresija motocikliste neće doprineti većoj bezbednosti. Mnogo je važnije sačuvati koncentraciju i energiju usmeriti na bezbednu vožnju.
Motociklisti moraju očekivati greške drugih učesnika u saobraćaju
Jedna od važnih poruka gostovanja jeste da defanzivna vožnja podrazumeva očekivanje tuđih grešaka. To ne znači prihvatanje nepropisnog ponašanja, već razvijanje navike da se u svakom trenutku ostavi dovoljno prostora i vremena za reakciju. Dr Jevtić navodi da motociklisti često očekuju da ih ostali učesnici u saobraćaju razumeju, ali realnost pokazuje da mnogi vozači automobila jednostavno nisu svesni njihovih potreba. Zbog toga motociklista mora razmišljati nekoliko koraka unapred i pretpostaviti da ga drugi možda nisu primetili. Takav način razmišljanja predstavlja jedan od osnovnih principa bezbedne vožnje i značajno smanjuje rizik od nezgoda, posebno u gradskim uslovima.
Letnje temperature dodatno povećavaju rizik za motocikliste
Poseban izazov predstavljaju ekstremno visoke temperature. Vožnja u kompletnoj zaštitnoj opremi na temperaturama koje prelaze 40 stepeni Celzijusa veoma je naporna i fizički iscrpljujuća. Dehidratacija, umor i pad koncentracije mogu nastupiti mnogo brže nego što vozač očekuje. Dr Jevtić navodi i primer motociklista koji tokom letnjih gužvi dugo čekaju na graničnim prelazima, izloženi direktnom suncu i visokim temperaturama. U takvim situacijama umor i dehidratacija mogu ozbiljno ugroziti sposobnost bezbedne vožnje odmah nakon prelaska granice. Zbog toga savetuje redovne pauze, dovoljan unos tečnosti i planiranje putovanja tako da se izbegne vožnja tokom najtoplijeg dela dana kada god je to moguće.
Zaštitna oprema nije opcija čak ni tokom velikih vrućina
Jedna od tema kojoj je dr Vladimir Jevtić posvetio posebnu pažnju jeste zaštitna oprema. Iako su letnje temperature često izgovor zbog kojeg mnogi motociklisti odustaju od jakne, pantalona, rukavica ili odgovarajuće obuće, posledice takve odluke mogu biti veoma ozbiljne. Kako ističe, tokom leta je dovoljno nekoliko minuta vožnje gradom da se primeti veliki broj motociklista koji voze u šortsu, majici kratkih rukava i patikama. Takva oprema može biti prijatnija na visokim temperaturama, ali u slučaju pada gotovo da ne pruža nikakvu zaštitu. Statistika je, kako navodi, neumoljiva. Prilikom svakog kontakta sa asfaltom telo je izloženo ozbiljnim povredama, a odgovarajuća moto oprema često predstavlja razliku između lakših i teških posledica.
Ako vam je previše vruće, možda tog dana nije vreme za vožnju
Dr Jevtić šalje jasnu poruku da bezbednost uvek mora imati prednost u odnosu na komfor. Umesto da zbog vrućine voze bez zaštitne opreme, motociklisti bi trebalo da razmisle da li je uopšte potrebno krenuti na put u najtoplijem delu dana. Ukoliko vremenski uslovi predstavljaju preveliko opterećenje za vozača, odlaganje vožnje često je mnogo bezbednije rešenje nego kompromis kada je u pitanju oprema. Kompletna zaštitna oprema nije namenjena samo vožnji velikim brzinama ili putovanjima. Ona treba da bude sastavni deo svake vožnje, bez obzira na to da li se motocikl koristi za odlazak na posao, kraću gradsku relaciju ili višednevno putovanje.
Kontinuirana edukacija je najbolji način da postanete bezbedniji motociklista
Na kraju gostovanja razgovor se dotakao letnje sezone Smart Moto Training programa i značaja praktične obuke za motocikliste svih nivoa iskustva. Dr Jevtić ističe da se bezbedna vožnja ne svodi na teorijsko znanje ili godine provedene na motociklu. Svaki vozač ima određene navike, nesigurnosti i strahove koji mogu uticati na njegovo ponašanje u kritičnim situacijama. Upravo zbog toga trening treba da bude prilagođen svakom pojedincu.
Individualan pristup daje najbolje rezultate
Za razliku od velikih grupa u kojima instruktor ne može dovoljno da se posveti svakom polazniku, Smart Moto Training zasniva se na radu u manjim grupama. Takav pristup omogućava instruktoru da prepozna konkretne probleme svakog motocikliste i da kroz praktične vežbe radi upravo na njihovom otklanjanju. Kod nekoga je to nepravilno usmeravanje pogleda kroz krivinu, kod drugog nesigurnost prilikom nagiba ili kočenja, dok pojedini vozači imaju izražen strah u određenim situacijama koji utiče na njihove reakcije. Cilj treninga nije brža vožnja, već razvijanje pravilnih tehnika koje će pomoći motociklistima da bezbednije reaguju u svakodnevnom saobraćaju. Kako naglašava dr Jevtić, fokus treninga je upravo na bezbednoj vožnji i usvajanju navika koje mogu sprečiti nastanak nezgode.
Znanje stečeno na treningu ostaje za ceo život
Kroz Smart Moto Training program do sada je prošlo više hiljada motociklista, a mnogi od njih kasnije su se javljali sa iskustvima u kojima su upravo tehnike naučene na treningu pomogle da izbegnu potencijalno opasne situacije. Takve povratne informacije, prema rečima dr Jevtića, predstavljaju najveću potvrdu da kvalitetna edukacija može imati direktan uticaj na bezbednost u saobraćaju. Vozačke veštine razvijaju se kroz kontinuirano vežbanje, a svako novo iskustvo doprinosi većoj sigurnosti i boljem donošenju odluka na putu.
Zaključak: Bezbedan moto skup počinje odgovornim odlukama na putu
Gostovanje dr Vladimira Jevtića u emisiji Samo Skuteri još jednom je pokazalo da bezbednost motociklista na moto skupovima ne zavisi od samog događaja, već pre svega od načina na koji se vozi do odredišta i nazad. Iako su moto skupovi prilika za druženje, upoznavanje novih ljudi i uživanje u zajedničkoj vožnji, upravo tada dolazi do situacija koje mogu dovesti do ozbiljnih saobraćajnih nezgoda ukoliko se izgubi fokus ili donesu pogrešne odluke.
Grupna vožnja, želja za dokazivanjem, vožnja pod dejstvom alkohola ili mamurluka, tehnička neispravnost motocikla, agresivno ponašanje u saobraćaju i vožnja bez kompletne zaštitne opreme predstavljaju najčešće faktore koji povećavaju rizik od nezgoda. Dobra vest je da se na većinu ovih faktora može uticati odgovornim ponašanjem, kvalitetnom pripremom motocikla i kontinuiranim usavršavanjem vozačkih veština.
Posebno je važno imati na umu da povratak sa moto skupa često nosi veći rizik od samog odlaska. Umor, pad koncentracije, visoke temperature i želja da se što pre stigne kući lako mogu dovesti do pogrešnih procena upravo u završnim kilometrima putovanja. Zato je neophodno zadržati isti nivo pažnje od početka do kraja vožnje, bez obzira na to koliko je cilj blizu.
Bezbedna vožnja ne podrazumeva samo poštovanje saobraćajnih propisa. Ona podrazumeva sposobnost da prepoznamo sopstvene granice, da ne podležemo pritisku grupe, da redovno održavamo motocikl i da zaštitnu opremu koristimo pri svakoj vožnji, bez izuzetka. Upravo takav pristup omogućava da svaki moto skup ostane lepo iskustvo koje će se pamtiti po druženju, novim poznanstvima i bezbedno pređenim kilometrima.
Ukoliko želite da dodatno unapredite svoje veštine i steknete više samopouzdanja u različitim saobraćajnim situacijama, razmislite o edukaciji kroz online kurs ili se prijavite na osmočasovni praktični trening na poligonu. Praktičan rad sa iskusnim instruktorima pomoći će vam da razvijete sigurnije vozačke navike, bolje razumete ponašanje motocikla u kritičnim situacijama i svaku narednu vožnju učinite bezbednijom.
